RAZVEDENA SAM VEĆ 10 GODINA, ISTO TOLIKO SAM I SAMA. U STRANOJ ZEMLJI BEZ IKOGA SVOG, SEM DECE MOJE.

Razvedena sam već 10 godina, isto toliko sam i sama. U stranoj zemlji bez ikoga svog, sem dece moje. Posvetila sam se studiranju, poslu, preživljavanju i deci i nisam ni osetila kako su godine proletele. Odjednom sam zastala i pomislila užasnuto : 10 godina me niko nije voleo, poljubio, takao... Nisami isto toliko dugo volela nekoga, imala sex... Sada mi je 45, sad sam zapuštena, ugojila se, nema traga onoj lepoti za kojom su se svi okretali... Pomislim bože pa je li moguće da više nikad neću biti zaljubljena, osetiti strast, žudnju, neizvesnost,voleti...živeti sve te predivne osećaje bar još jednom dok sam živa... Baš sam tužna.

-Jednom prilikom me jedna devojka pre ispita pitala da sedne iza mene, jer ako zapne negde može da pogleda u moj rad. Nisam se bunila, jer nemam ništa od toga što će ona pasti, ili položiti na prepisivanje. Njen problem. Prepisala je skoro sve, i položila. Pre mesec i po dana, borim se za uslov, zapelo mi baš, moji nemaju toliko novca da mi finansiraju i obnovu itd. I ja se setim da je ta ista devojka baš dugo spremala taj ispit i da bih sad mogla ja sesti iza nje pa ako zapnem negde, virnuću kod nje, iako za tri godine nisam nijedan ispit prepisala. Rekla je da ne može, jer ona se BOJI prepisivanja, trebala sam ranije to spremati, nije baš tako težak ispit. I još je rekla da joj je baš žao što je takva situacija, i poželela mi sreću. Ja sam položila ispit, na svoje znanje. A ona pala, jer nije videla čitavu jednu stranu sa pitanjima koja su nosila dosta više bodova od ostalih. Karma je k**va.