Kukovi su počeli da se krčkaju koliko me je razapeo, ali na sreću prodro je u mene i počeo da...

Na kraju prve godine faksa zakočio me jedan ispit, nikako nisam mogla da pročitam tu ogromnu knjigu a kamoli da naučim. Da ne bih izlazila i padala bezveze odlučila sam da upotrebim svoju pi*ku. Lakše je poj*bati se s profom, nego uzalud bubati.Pokucam ja na vrata njegove kancelarije, uđem, i ne pogledavši me pruži debeli, ćelavi profa ruku prema garnituri za sedenje,zamolivši me da pričekam. Obukla sam bila dugu suknju i obula čarape dokolenice i visoke štikle. Razdvojim ja noge i podignem suknju i isturim svoju dlakavu pi*du. Bolje sam da shvati u čemu je stvar, nego da mu objašnjavam. Još počnem da se di*kam, da guram prst u ru*u, ali on ni da pogleda.
– Priđite koleginice, – kaže on ne dižući glavu, – U čermu je problem?Priđem do stola, stanem pored njegov stolice i počnem da brljam po torbi, kad uh, kao slučajno pravo pred... Da pogledate celu ispovest kliknite na sliku/tekst ispod






-Studentica sam, studiram u Zagrebu i sinoc sam isla tramvajem kući. Kako je bilo blizu ponoći, jedan beskućnik sjedio je s vrećama punim boca, bez jakne iako je bilo jako hladno, i odjednom kako sam sjedila malo dalje vidim dolazi do njega gospodin otprilike 40-50 godina, i daje mu u ruku 200 kn (otprilike 30 eura), ne vjerujem svojim očima, i beskućnik ga nešto počeo pitati, želi da pričaju i gospodin sjedne odmah pokraj njega, pita ga dalje u razgovoru da li puši, da mu svoju kutiju cigareta, i prije nego je izašao na svoju stanicu van iz tramvaja da mu svoju vizitku s brojem telefona neka ga zove ako mu išta zatreba. Oči su mi bile pune suze, jer taj gospodin, taj VELIKI čovjek vratio mi je vjeru da zaista još uvijek postoje DOBRI ljudi.