Pre 3 godine moj otac je preminuo i od tada ja i mama zivimo same…

Pre 3 godine moj otac je preminuo i od tada ja i mama zivimo same. Pre neka 3 meseca primetila sam da mama često izlazi sto inače nije radila i primetila sam da stalno joj dolaze neke poruke i na njih se smeši poput zaljubljene tinejdzerke. Pitala sam je što se događa ona mi je odgovorila družim se sa jednim gospodinom tj. Zeljela mi je reci da ima momka. Počela sam špijunirati mamu. Jedne noći iz moje sobe čulo se “ahhh, brže…” onako sanjiva, tiho… korakala sam do njene sobe, bila je upaljena stinja lampa gde sam jasno videla mamu sa tim tipom. Stajala sam na vratima i pažljivo gledala. Vratila sam se u sobu i do zore razmišljala o tome. Ujutru sam je pitala da li je dolazio neko, rekla sam da se čuo muški glas. Sele smo uz kafu pričale, sve mi je otvoreno rekla. Nije me reč slagala. Priznala kako je u godinama i da treba muška ruka. U meni su prevladale neke emocije i samo sam pocela plakati setila sam se tate i mislila sam da to nije ispravno sto moja mama cini iako joj je sada tek 50 godina. Tada sam plakala jos jace jer sam znala da ce mami biti jos teze. Ne znam sta da radim. Ja cu se ako Bog da udati a ona. Ona ce ostati sama







-Živim u Bostonu, došla sam na Au pair program pre 4 godine i baš mi se dopalo ovde pa sam odlučila da promenim vizu i ostanem. Au pair je posao čuvanja klianca u Americi gde putuješ, ideš u školu ovde, porodica ti plaća. Jako divno iskustvo. Sada kad se to završilo čuvam s vremena na vreme po neko dete jer se plaća odlično i ne radi se puno (Ameri su jako opušteni po pitanju svega pa i dece). Međutim, porodica za koju radim sada insistira da deci govorim na srpskom. Juče sam tako pustila neke naše pesmice iz detinjstva - razbole se lisica, deca su ukras sveta... Ja sam se u Americi pronašla skroz, ali pesme iz nekog razloga me bace u nostalgiju samo tako. Ne umem da opišem osećaj. Mali se oduševio inače, igrao je sve vreme!