MAJKA MI JE STALNO UBACIVALA TRIP DA SU MUSKARCI SVINJE, DA SAMO HOCE DA TE ISKORISTE, DA NA NJIH NE MOZES DA SE OSLONIS, DA SU PI*KE DA POBEGNU KADA JE NAJTEZE ITD…

Imam devetnaest godina, dobro izgledam (ma ko ne izgleda dobro u devetnaest)… imam super si*e, doduse malo uze kukove, ali je zato gu*a savrsena. Plava sam i mala. Pravi minjon. Roditelji su mi se razveli kada sam bila jako mala, tek sam bila posla u skolu. Odrasla sam uz mamu i baku. Bez muskog autoriteta u kuci. I za razliku od svojih vrsnjakinja mnogo sam vise cenila muskarce nego one. Naravno, narocito starije muskarce. Majka mi je stalno ubacivala trip da su muskarci svinje, da samo hoce da te iskoriste, da na njih ne mozes da se oslonis, da su pi*ke da pobegnu kada je najteze itd. Posle sam saznala da cale nije pobegao kada je bilo najteze vec da je nasao mladju i bolju ri*u. Keva je naravno bila na*rkana i povredjena do bola. Zbog njega mrzela je sve ostale muskarce. Nedojebana polovnjaca. Nema nista gore od toga. Nastupa klimaks a ona je videla poslednji put kurac u anatomskom atlasu… Strasno… Sa caletom sam se vidjala povremeno, nije ziveo u nasem gradu i bio je potpuno kul… Riba mu je bila samo sest sedam godina starija od mene… Postale smo cak ortakinje. Sa caletom sam vise puta pricala o tome kako nas je napustio. Sve se svodilo na jedno: “Je*iga, zaljubio sam se i otisao. Tebi nista nije falilo, sve si imala i imas.” Tacno, sve sam imala osim oca. Na to nije imao odgovor. Ali, je*iga sta je trebalo da uradi da ostane sa onom koju ne voli. Mislim da sam ga skapirala. Stvarno meni i kevi nije nista falilo. Nije bio od onih tipova koji ne placaju alimentaciju, koji zaborave na dete i bivsu zenu. Davao je i sakom i kapom. Imao je svoju firmu i slao nam je svega a posebno lovu. Niucemu nismo oskudevale. Osim mama u ku*cu, a ja u ocu. Je**ga, mogle smo i gore da prodjemo. Sve u svemu ja sam to svarila, ukapirala i prebolela. Medjutim, ja sam jos uvek bila djana. Sve, ali bas sve, moje drugarice su se kre*ule i redovno zveketale. Ja sam samo cutala kad su one pricale o ka*anjima, o ku**evima, o tome kako ovaj ka*a, kako onaj ka*a, koliki je kome ku*ac… Doslo je dotle da sam po celu noc sanjala kr**ve… D*ala sam svako vece, svako jutro… mislila sam da cu dobiti zuljeve i na pi**i i na prstima… Moja najbolja drugarica Anja bila je vec godinu dana u vezi sa Markom koji je godinu dana stariji od nas i reovno smo se vidjali sto na faksu sto u gradu. Marku je mama umrla na porodjaju i ja i on smo imali kao neku eto zajednicku nit. Oboma nam je falio jedan roditelj. Marku bas stvarno. On je bio onako pomalo divlji, ponekad previse za moj ukus. Vozio je bembaru kabriolet. Cale mu je bio, kao i moj uostalom, novi bogatas koji je isplivao na propasti prethodne zemlje. Marko je cesto pravio zurke, kada mu cale nije bio tu, koje su se zavrsavale navidjenim treskama. Bilo je tu svega i svacega. Koliko su se on i Anja trudili da mi nabace nekog njegovog druga. Ali svi su mi bili nekao smesni, previse mladi, napaljeni… Bas nisam htela ni sa jednim od njih da se kre**em, da mi skine djanu… Ceo grad bi sutra pricao… Elem, negde pred novu godinu Marko se razboleo, dobio je temperaturu, grip, sta li… Anja i ja smo otisle da ga posetimo.Upoznala sam Markovog caleta tek tada – Strahinju. Kraj. Zanala sam to je to. Znala sam da ce mi on skinuti djanu. Resila sam da startujem Markovog caleta, pa sta bude. Kakv tip. Oko 45 godina, preplanuo (dosao sa skijanja – Austrija, naravno), igra tenis, teretana… Ma tip do jaja… Kakvi bre Marko i njegovi drugari… Meni je bio potreban, muskarac… Ali, kako to izvesti… Znala sam za price da Markov cale jebe sve cemu srce kuca, da je smeker i da ima i sada bolje ribe od Marka i njegove ekipe… Sto je i normalno, grad je je*ote pun spo*zorusa, namontiranih, je**zovnih i spremnih na sve… Marko je ubrzo ozdravio… Danima sam razmisljala sta da radim. Odlucila sam da tu nema foliranja. Pa ja da izdriblam tako iskusnog i dobrog tipa, nema sanse. Ko zna koliko ih je kao sto sam ja do sada poje*ao. Raspitam ti se ja gde je njegova firma i cetiri pet dana pred Novu godinu zapalim paravo kod njega u firmu. Obucem se potpuno drugacije od riba koje je onavikao da kara. Siroke pantalone, ali tesne uz guzu, velika majica, dole nista, a sise se blago probijaju i naznacuju svoju mladosti svezinu. Kosa vezana u konjski repic. Fazon devojcice. Problem je najvise bila prica sa kojom cu da nastupim. Njegovoj sekretarci sam rekla da sam Markova drugarica i da moram sa njim nesto da popricam. Primio me odmah misleci da je onaj kreten (njegove reci) opet napravio neko sranje. A on je izgledao kao bog. Visok, na njemu odelo, kasnije cu saznati Armani, cipele se sijaju ko muda u crnca… ma sta da ti pricam sestro slatka ovlazila sam u momentu… Kad mi je rekao kazi zlato o cemu se radi, mislila sam da odustanem, mislila sam da sam ipak preterala i da mnogo mastam… Medjutim, secovala sam on je ipak musko i to kakvo musko i da nema tog muskarca koji ne bi kresnuo mladu dobru picku i jos djanu. Odjednom sam cula sebe kako govorim. Cika Strahinja ja sam jos djana, nikada se nisam kresnula, lozim se samo na starije muskarce i ocu da me ti prvi karas, ocu da mi ti skines djanu… Cula sam da strasno karas… Gromoglasan smeh… Pocrvenela sam do usiju… Zemljo otvori se da u tebe uskocim i sakrijem se od blama…Izvinuo se, uhvatio me za ruku, pomazio i postavio neverovatno pitanje: Imas li ti pasos? Odgovorila sam da imam. Donesi ga sutra da ti sredim vizu, za Novu godinu idemo na jedno mesto. Potpuno si me odusevila. Zasluzujes svoje prvo jebanje ali u Parizu. Sredi sve sa roditeljima i za Novu godinu idemo u Pariz. Nije me ni poljubio, samo me ispratio do vrata. Sekretarica me videla onako neuravnotezenu i ponudila mi secer i vodu. Mozes misliti kako sam izgledala. Sta je milenijum za tih nekoliko dana koje trebalo da proteknu. Milenijumi brze prolaze. Molimo putnike za Pariz… izlaz A3… Bilo je to i moje prvo putovanje avionom… Medjutim, najvise me je uzbudjivalo to sto sam sedela do njega… Strah od letenja… ali sa njim. Kako je mirisao taj covek, kakav pogled, kakve ruke, dugacki negovani prsti, nokti… jebote sve. Kakve bajke, kakav Anderson, Grim… Ovo je bajka… Hotel Grand Intekontinental, 2 RUE SCRIBE… To nikada necu zaboraviti…






-Imala sam samo 10 godina. Mala da shvatim sta je mikrocelularni karcinom pluća koji se širio po očevom levom plućnom krilu nenormalnom brzinom. Iz dana u dan gledala sam ga kako propada, mršavi, gledala sam mamu i sestru kako prave telefonske pozive i traže veze do ne znam kog po redu doktora, kako je mamina kosa još više osedela i kako se sestra brinula da li zaista spavam kada vode razgovore o bolnicama, zračenju i šta će biti sutra. Preminuo je. Propustio je moju maturu, moj upis u srednju školu, propustiće moj fakultet i decu. Prošlo je 5 godina od tada, i ne, bol nije nestao niti je se smanjio. Čak mislim da je sve gori. Taćo, nedostaješ!