Imam 21 god. i nisam nevina, bila sam u fazonu nista pre braka…

Imam 21 god. i nisam nevina, bila sam u fazonu nista pre braka, samo sam cekam da to bude iz ljubavi. Sa njim sam 4 godine, izgubila nevinost nakog par dana… Za godisnjicu nase veze poklonio mi je dildo, hteo je da isproba eksperiment… zivi sa ocem u trosobnoj kuci i i dok vodimo ljubav sve se cuje. Jednog dana kuvala sam rucak za momka i njegovog oca, momak je otisao do kupovine, njeov tata je poceo da sve cesce dolazi u kuhinji, na kraju krenuo da mi duva u vrat kada sam se odmakla i pitala sta to radi on je odgovorio da sam neiskusna kuvarica da mora paziti da ne zagori rucak. Tog dana ili noci kad sam vodilal jubav sa momkom predlozio mi trojku sa njegovim ocem ostala sam zaprepsacena… sve imam osecaj da je bila namesteno za kuhinju.
-Kako je ovo anonimno i nemam ništa od toga, želim da napišem zbog čega sam jako ponosna na sebe, makar nekome. Izborila sam se protiv bolesti sa kojom je bitka trajala 9 godina, rešila se vršnjačkog i kućnog nasilja tako što sam se okrenula i otišla u nepoznato i tamo uspela! U iznajmljenoj sobi sam jela kiselo mleko sa poda. A sada, jedna od najboljih sam u svom poslu, kao i na treningu. Pomažem životinjama, pomažem ljudima. Najbitnije, nisam iz svega ovoga izašla ogorčena. Verujem, volim, trudim se, ne izvlačim se na svoju odvratnu prošlost iz situacija, stvaram svoju porodicu... I onda kažu ljudi "lako je njoj, ne zna šta je težak život". Jeste lako, ali ne zbog lakog života, lako mi je zato što ja imam samu sebe ovakvu kakva sam i par dobrih ljudi koji su mi dali šansu da živim svoj život ovako zato što su videli potencijal, a ne žrtvu bolesti i nasilja!