Celog leta mi je “smetalo” što se sviđam jednoj zeninoj prijateljici, stalno je dolazila kod nas kad je zena na poso…

Celog leta mi je “smetalo” što se sviđam jednoj zeninoj prijateljici, stalno je dolazila kod nas kad je zena na poso, uvek sam je svracao na pice, obozavala je da me dodiruje, otvoreno mi se nabacivala, i to nekako baš detinjasto, providno. Zena bila nesto bolesna tog dana nije otisla na poso kada je iznenada dosla njena “prijateljica” ova moja spremala rucak i nije cula da dosla, svratio sam je na kafu, ova njena “prijateljica” nije znala da zena sprema rucak bukvalno me udavila, nabacivala mi se onako detinjasto iznenada ulazi moja zena i krenula da udara njenu “prijateljicu”, izbacila je iz kuce. Ali otkako je nema baš mi nedostaje. Debeljuca je, ali je slatka. Neobična je, pametna, iskrena. Nedostaje mi njen glas, osmeh i miris. Čak mi i te njene providne fore nedostaju.
-Stidim se svoje porodice. Da, prvi put to zvanično kažem, pa makar i ovde, sve i da me svi osude. Majka po ceo dan gleda rijaliti program, ne radi nista, "čekajuci penziju", komentariše kao da se nalazi tamo, govori kakva je ova, kakav je onaj, ova je za lečenje i ostalo, samo to joj izaziva smeh, dok je kuća puna prašine i prljava, sa druge strane brat ima 36 godina i jos uvek drži mamu za suknju, zaposlen je i to je sve, ni kučeta ni mačeta, kad nije na poslu po ceo dan se razvlači po kući u pidžami, kad je slobodan spava po ceo dan i visi na telefonu, a po celu noć budan i ne radi ništa da to promeni, savršeno mu odgovara, po ceo dan se ispija po pet kafa i slično, prošto me je sramota kad me neko pita bilo šta vezano za to, zato i želim što pre da pobegnem iz ove kuće, živim svoj život, minimalizujem kontakt i nađem svoj mir.